Rakija

Pored vurde simbol i obeležje lužničkog kraja je i rakija, lužničani kažu, jedno bez drugog ne ide...U Lužnici od sorti šljiva koje se najčeće koriste za pravljenje rakije najzastupljenija je požegača, a popularne su i druge rakijske sorte – crvena ranka, bele šljive, moravka, metlaž. Pored šljive popularne su i rakije od dunje,jabuke, kruške, grožđa i kleke.

U svakodnevnom govoru jačina alkohola se često izražava u gradima. Preračunavanje se jednostavno može izvršiti pomoću jednakosti: 1 grad = 2.46 vol%. Jačina rakije određuje se pomoću alkohometra. Volumni procenat je broj litara čistog etanola (čistoće 100 odsto) koji se nalazi u 100 litara alkoholnog pića odnosno, u vodeno-alkoholnoj smesi koja to piće čini.

Grejana rakija je neizostavna u dugim, zimskim mesecima. Rakija se obično pije dok je vruća. Često se služi uz kiseli kupus, slaninu, ili gibanicu, a neizostavna, na svim trpezama u Babušnici je u kombinaciji sa lužničkom vurdom. Kuva se uglavnom ujutru i namenjena je prvim komšijama, rođacima i prijateljima koji svraćaju na druženje. Odličan je aperitiv i često se služi koja „čašica“ pre jela.

Rakija dobrog kvaliteta može se pripremati od plodova svake voćne vrste, pod uslovom da se pravilno pripremi i ispoštuje ceo proces, od vrenja do pečenja i prepeka. Voćna vrsta određuje koji tip rakije ćemo proizvesti, ali i mešavine voćaka nekada mogu biti dobar izvor za dobijanje fine voćne rakije. Ljuta rakija se dobija prepekom prethodnog dobijenog destilata odnosno meke rakije.U našim običajima red je da se važni datumi, početak posla, dobre vesti obeleže kojom čašicom ili nekoliko, ili jednostavno da se „nazdravi” uz dobro društvo... U to ime ŽIVELI.

Photos