Komaricki Vir

Komarički vir je najpopularnije i najpoznatije mesto u Lužnici. Svako je želeo da se fotografiše pored Komarice za uspomenu. Gotovo svima su poznate fotografije Komaričkog vira i većina pomisli da je to mesto iz neke čarobne šume. Zrači velokom snagom i energijom.Komarički vir je bio poznat kao turistička atrakcija. Voda je bistra zelenkaste boje, temperatura od ( 9 – 11 ) 0C. Međutim dešava se, ponekad, da oblaci zastanu i prekriju Lužničku kotlinu, a nebo se otvori. Tada dođe do ogromnih padavina i preko 80 litara vode po kvadratnom metru. Velika količina vode se sjuri prema Ljuberaškom levku, koji prima i spušta ogromnu količinu vode i preko 100 m3/sec. Rečno korito Lužnice je usečeno u stenu i suženo na 5 m na delu neposredno ispred komaričkog vodopada. Voda sa velikom brzinom , naglo se spušta preko kamene grede u sam Komarički vir koji proključa. Tutnjava pomahnitale vode čuje se nadaleko, dok se stubovi vodenog dima i izmaglica koja se stvara podižu uvis i do 100 m. Brzaci koji se nizvodno survavljuju velikom brzinom narednih 950 m sve do ulivanja Murgovice u Lužnicu nose sve pred sobom, ostavljajući pustoš za sobom. Može da se oseti sva silina vode, vode koja grmi stvarajući maglovitu zavesu kapljica, koje se pretvaraju u huk pobesnele Lužnice. Ovo traje relativno kratko, nekoliko sati a onda se voda smiri. Još za dugo Čaršijom se širi hladan,vlažan vazduh i miris zemlje i tinje. Deca siđu do smirene reke i u vodenim džepovima i plićacima hvataju poluošamućene ribe. SKOKOVI U KOMARIČKI VIR, ranije, 70-tih i 80-tih godina prošlog veka , svakog drugog avgusta na dan Svetog Ilije bilo je organizovano tradicionalno takmičenje skakanja sa stene u Komarički vir. Skakalo se sa visine od 6.m i 12 m. Budući da je voda vrlo hladna, ovo je bio dosta rizičan poduhvat, naročito za skakače koji su skakali sa visine od 12 m. Na ove skokove odvažili bi se samo najspremniji i najhrabrij. Među njima, najbolji je bio sin Laze poštara, Zoran Cvetković. Skokovi su se izvodili u dve discipline, na noge i na glavu. Za skokove na noge poželjno je bilo da skakač prilikom ulaska u vodu napravi što manji pljusak. Na glavu se skakala takozvana „ lasta “ i sa manje visine „salto“. Temperatura vode Komaričkog vira je (10 – 12) 0 C . Kupanje je bilo moguće samo za vreme najtoplijih dana, a to je bilo krajem jula i avgusta meseca.