Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, podignuta je 1838. godine. Pri ovoj Crkvi od 1838. do 1879. godine postojala je i škola u kojoj se pod turskim jarmom obrazovalo ukupno 72 sveštenika. Ova škola učinila je lužnički okrug glavnim srpskim crkveno- prosvetnim centrom u Otomanskoj imperiji. Škola je za nepunih šezdeset godina svog postojanja promenila četiri učitelja. Najzaslužniji za njeno osnivanje i šezdesetogodišnji rad bio je blagočestivi prota Radenko Gmitrović, rodonačelnik blagorodne svešteničke porodice koja je iznedrila dvanaest generacija sveštenika. Na koricama Trioda Crkve svetog Ilije u selu Ljuberađa, ispisana je zanimljiva biografija sveštenika Radenka Gmitrovića. Biografiju je po svemu sudeći zapisao njegov sin Gligorije Popović, takođe sveštenik. Ovu biografiju prvi je objavio T. Đorđević u svom radu „Beleške o školskim običajima u pirotskom okrugu za vreme Turaka,“ objavljenom davne 1896. godine u listu „Učitelj.“ U biografiji između ostalog piše, da je Radenko postao sveštenik u Strelcu, „gde je kako u svome selu, tako po obližnjim selima proveo 48 godina kao sveštenik, poučavajući narod veri hrišćanskoj. I doista prez vremena sveštenstva njegovog, u one tužne dane, u kojima krajevima još je bila tirjanska ruka vladala, naš sveštenik Radenko podneo je dosta velikih muka i nevolja, jer je uvek tužio za oslobođenom Srbijom, i molio Boga, da doživi onaj radosni dan, i da vidi njegovo otečestvo, da se sajedini sa majkom svojom Srbijom. I zaista Bog mu je uslišio molitvu, i on je video svoje mesto oslobođeno, na pre dve godine svoje smrti. On je uvek bio nepokolebiv i branio je do poslednjeg časa svoje stado od svakog zla i napadaja. Ovakom doblestnom svešteniku i služitelju oltara Božijeg, neka mu je večna slava!“ Odmah po postavljenju, počeo je izgradnju Crkve, koju Turci nisu ometali. Veoma prosta građevina sa apsidom i otvorenom pripratom, brzo je živopisana i u potpunosti završena već 1838. godine. Na portalu iznad ulaznih vrata zapisano je: „Ovaj božanstveni i svešteni hram ispisa se 1838. godine, za vreme popa Radenka, sina Gmitova.“ Iste godine, pored Crkve je napravljena i mala kuća pokrivena slamom u kojoj je osnovana škola. Decu iz Strelca i okoline učio je u periodu od 1838. do 1843. godine sveštenik Radenko Gmitrović. Godine 1843. sveštenik Radenko doveo je još jednog učitelja iz Leskovca, koji se zvao Jovan. Po zanimanju je bio konopčar, koji je u Strelac došao da radi kao nadničar. Kako je bio pismen, postavljen je za učitelja. Jovan je 1846. godine rukopoložen za sveštenika i postao je paroh u selu Ljuberađa. Na njegovo mesto, sveštenik Radenko, dovodi novog učitelja Milenka Popovića, svešteničkog sina iz sela Golemo Bonjince. U školi je učiteljevao šest meseci, da bi nakon toga nasledio svog oca na parohiji u selu Golemo Bonjince. U međuvremenu, podignuta je oko 1845. godine nova školska zgrada od čvrstog materijala, koja je postojala do druge polovine XX veka. Nakon Milenka Popovića, učitelj je bio Đorđe Nikolić iz Niša. Ovde je učiteljevao tri godine, do 1849. godine , kada je postao sveštenik u Nišu, sa parohijom u selu Međurovo. Od kraja 1849. do početka 1857. godine , jedini učitelj bio je sveštenik Radenko Gmitrović. Na Bogojavljanje 1857. godine u školi počinje da predaje Radenkov sin Gligorije Popović, koji će svog oca naslediti na strelačkoj parohiji, a kasnije biti paroh ljuberađski. U posnom Triodu Crkve svetog proroka Ilije u selu Ljuberađa nalaze se imena 72 učenika strelačke škole koji su postali sveštenici širom niške i nišavske mitropolije. Poslednji sveštenik koji se tamo školovao, bio je prota Svetislav Žujović (1863.- 1943.), paroh babušnički.
